Dešavanja > "Kir-Janja"
 
 

POSLE 23 GODINE SRBI CIKAGA SA ODUSEVLJENJEM DOCEKALI NARODNO POZORISTE IZ BEOGRADA I U “KIR-JANJI” EGONA SAVINA PREPOZNALI ONO STO NI MATICNA PUBLIKA NIJE USPELA SVIH OVIH GODINA – PREDRAG EJDUS POSLE FANTASTICNOG PRIJEMA KOD OVDASNJE PUBLIKE NAJAVLJUJE POVRATAK VEC NA JESEN – BOJAZAN DA PREDSTAVA NECE NAICI NA RAZUMEVANJE ZBOG JEZIKA OTKLONJENA VEC POSLE PRVE PREDSTAVE A “OKAMENJENI JEZIK” DESIFROVAN CAK BOLJE NEGO U BEOGRADU

Galerija slika

      

      

      

      

      

      

      

   

ARHAICNI “KIR-JANJA” BLJESNUO PUNIM SJAJEM U SRCU AMERIKE

Posle tacno 23 godine “Narodno pozoriste” iz Beograda ponovo se “desilo” Srbima Cikaga. Ovaj put briljantnom predstavom pomalo arhaicnog Kir-Janje sa istom glumackom ekipom kao i davne 1992 na premijeri u Beogradu. Najvece zasluge za organizaciju ovako vaznog kulturnog dogadjaja, po mnogima i najveceg u dugom nizu godina, svakako pripadaju mladoj producentskoj kuci iz Beograda “Aleksandar prvi-produkcija” koji su ideju rodjenu pre samo nekoliko meseci, uz pomoc “Serbian Yellow Pages” i njenog vlasnika Gorana Veselinovica, i pored izvesnih teskoca, realizovali i odusevili veliki broj onih kojima je kultura sastavni deo zivota. Na kakav prijem je naisao “Kir Janja”, najbolje govori podatak da je posle predstave, kada su zavese spustene, publika gromoglasnim aplauzom koji je trajao vise od deset minuta, na neki nacin poslala poruku da i pored dinamicnog zivota nase zajednice, ovakvi dogadjaji ipak nedostaju srpskoj dijaspori. O samoj predstavi vec je u mnogo navrata napisano sve, ali kada se saberu utisci i zapazanja glavnih aktera, Srbima Cikaga moze da sluzi za ponos komentar Predraga Ejdusa, nosioca glavne uloge, kada u jednoj recenici kaze:”Cini mi se da je ovdasnja publika bila cak iznad one u Beogradu. Prepoznali su stranca u liku Kir Janje sto je retko uoceno”.

Svedok:Jos jednom ste zablistali punim sjajem, i razgalili srca uvek nostalgicnih Srba. Kakve utiske iz Cikaga nosite sa sobom?
Ejdus:S'obzirom da sam ja vec bio ovde pre 14 godina, moji utisci su sjajni pre svega zbog toga sto znam da su to ljudi koji ovde zive vrlo intenzivnim zivotom, ne zaboravljaju svoj jezik, svoje korenove, svoju veru, i to je ono sto me cini posebno srecnim. Za razliku od mog prethodnog boravka, sada sam imao priliku da upoznam mnogo vise sveta kojem ja pripadam, dakle nekog obrazovanijeg sveta.

Svedok:Znaci, Srbi su tokom ovih 14 godina napredovali zahvaljujuci takozvanom novom talasu emigranata?
Ejdus:Moguce je i to, ali ima i nekih starijih koje tada nisam imao prilike da upoznam, tako da sam tokom ovih nekoliko dana ostvario veliki broj kontakata sa razlicitim ljudima iz razlicitih generacija, i naisao na izuzetan prijem.

Svedok:Kojim povodom ste bili pre 14 godina?
Ejdus:Tada sam bio sa predstavom “Tamna je noc” Aleksandra Popovica i “Kult Teatrom” ciji sam ja bio jedan od osnivaca.To je bila prva predstava tog pozorista. Samnom je bila Seka Sabljic i tada troje mladih glumaca Dragan Micanovic, Tamara Vuckovic i Glogovac.
Ono cega sam se sada malo pribojavao, s'obzirom da smo dosli sa jednim klasicnim komadom koji ponekad ima problem sa komunikacijom i u Beogradu zbog tog izmisljenog jezika koji je Sterija Popovic dao Kir Janji, otklonjeno je vec u prvom kontaktu. Ovde nas je publika prihvatila kao da smo igrali u sred narodnog pozorista. Cak sam na momete imao utisak da nas ovde prate sa vecim razumevanjem, verovatno sto u ovoj predstavi ima dosta arhaizama. A poznato je da ovaj svet ovde najduze pamti arhaizme. Cesto sam tokom ovog boravka i mnogobrojnih susreta sa ljudima koji pomalo zaboravljaju svoj jezik, primetio u tim ljudima nesto sto se okamenilo, neki jezik koji smo pomalo zaboravili.

Svedok:Da li je Kir Janja na neki nacin bila opomena nekima, da procene trenutak gde treba da se stane u toj pohlepi za novcem?
Ejdus:Vreme u kojem je nastao Kir Janja, imalo je jedan odredjen odnos prema strancima, a Kir Janja jeste stranac, i to je veoma retko uoceno u tumacenju tog lika. Obzirom da je ovo srpsko delo, srpski pisac, malo se znacaja pridavalo tome zbog cega je on (Kir Janja) tvrdica, tako da su svi to tumacili kao komediju, i kao karakternu osobinu, a u sustini nas neki pronalazak, Egona Savina i moj.
Stranci u to vreme nisu mogli da poseduju imanja, i njihov jedini identitet je bio novac. Novac koji odrazava njihov identitet i integritet njihove porodice. Dakle borba za identitet u sredini koja ih nije bas najbolje prihvatila. To je na neki nacin prica o etnickom ciscenju, i malo je bilo onih koji su to prepoznali. Prema tome, to je bila borba za identitet, za opstanak. Naravno da nismo bezali ni od zabave i duhovitosti, izuzetnog jezika i karaktera, koji je Sterija briljantno uspeo da napise jer je genijalni dramski pisac. U ovoj drami nista nije izbaceno, osim mozda par replika tako da je rec o jednom integralnom delu.

Svedok:Koji su najjaci utisci sa kojima se vracate u Beograd ?
Ejdus:Ima mnogo mladog obrazovanog sveta koji ovde nije dosao samo da opstane, vec da uspe, sto se vidi na svakom koraku. Mene uvek najvise fasciniraju ljudi i moram da istaknem Gorana Veselinovica i ljude iz “Aleksandar 1 Produkcije” koji su privatnom inicijativom uspeli da organizuju ovo komplikovano gostovanje, jer se ne radi o gostovanju trupice od sest-sedam ljudi.
Vise od petnaest ljudi je radilo na ovoj predstavi i to uopste nije ni jeftino ni jednostavno organizovati. To mi govori da je privatna inicijativa prava stvar, jer da smo cekali drzavu, bilo nasu ili ovu, verovatno ne bismo jos dugo bili gosti Cikaga.
Takodje treba istaci i prijem u nasem konzulatu, ali sve zasluge ipak pripadaju “Serbian yellow pages” i nasim domacinima Goranu Veselinovicu i Marku Krivokuci na prvom mestu.

Svedok:Da li je tokom visednevnog gostovanja bilo ikakvih problema ili propusta u organizaciji?
Ejdus:S'obzirom na moje ogromno iskustvo, lako bih uocio da je bilo nekih propusta. Ako se izuzme par sitnica u tehnickom smislu, na sta organizatori nisu mogli da uticu, sve ostalo je bilo na izuzetnom nivou. Zadivljen sam kako je sve ovo odradjeno, a naravno da neko buduce gostovanje mozemo da dignemo na jos visi nivo.

Svedok:Pominje se nastavak ovog ciklusa vec od jeseni. Planirano je gostovanje Crnogorskog Narodnog pozorista vec u septembru?
Ejdus:Vi novinari uvek imate bolje informacije od nas, i zatecen sam ovim informacijama. U svakom slucaju vec 26 i 27 maja imam dve zakazane predstave na Cetinju i u Podgorici i to je za sada sve od gostovanja. Naravno, ako bude takvih inicijativa, rado cu sa Crnogorcima koji imaju jako bogat repertoar opet doci jer su me ova pozitivna iskustva potsetila i na neke druge kombinacije.

Svedok:Znaci ipak mozemo da vas ocekujemo do kraja ove godine sa Crnogorcima ili na neki drugi nacin?
Ejdus:Ja imam more nekih ideja i ukoliko budem ostao u kontaktu sa ovim divnim ljudima, postoji mogucnost da vec na jesen ovdasnjoj publici premijerno predstavim moj umetnicki program koji bi bio idealan za ovdasnje prilike.

Svedok:U pitanju je neka monodrama?
Ejdus:Pa ima tu i monodrama, ali sam pripremio i kompletan umetnicki program gde bih se potpuno samostalno predstavio publici. U svakom slucaju nadam se da cemo se ponovo videti, ako ne u septembru, onda sasvim sigurno do kraja godine, jer je sa ovakvim ljudima Pravo zadovoljstvo raditi.

UMETNICKI GEN PO MAJCINOJ LINIJI

Po majcinoj liniji Predrag Ejdus je nasledio gen za umetnost. Mamin ujak Svetolik Lukic poreklom iz Prilika kod Ivanjice bio je jako poznati umetnik i prvi dobitnik nagrade za umetnost koju su ustanovili vlasnici “Politike” cuvena porodica Ribnikar.

“Moj deda po majcinoj zenskoj liniji, njen ujak, licio je na Gari Kupera i nosio je cipele tako velike da ih nije bilo moguce naci u prodavnici obuce vec je morao da ih narucuje kod beogradskih obucara. Njegov privatni umetnicki atelje na Dorcolu u Strahinjica Bana ustvari je na neki nacin bio odskocna daska u mom celokupnom zivotu. Druga linija po majci vuce korenove iz Crne Gore, od Lisichica iz Pljevalja tako da mi je gen potpuno izmesan. Latvija-Srbija-Crna Gora sve su to moje teritorije” – kaze Ejdus za “Svedok”

DJINDJIC UBIJEN ZATO STO JE BIO RAZLICIT

Pokojni Zoran Djindjic je bio moj dobar prijatelj a sa njegovom suprugom Ruzicom i danas imam odlicne odnose. On je ubijen zato sto je bio razlicit,atipican. On je jedini politicar koji je svom narodu rekao “Vi niste narocito ni pametan ni dobar narod. Ako hocete da se razvijate i da idete napred, vi morate da pogledate u sopstvenu dusu i morate da se menjate”. To Srbin nece da cuje, i zato su ga ubili. Ja sam pitao Ruzicu kako je moguce da on nije imao indikacija da ce biti ubijen. Rekla mi je da je naravno imao obavestenje da mu se tako nesto sprema, i da su njih dvoje napravili dogovor da ne pokazu strah. Najveca njegova greska je bila to sto nije podnosio konkurenciju jer je tokom stvaranja vlade prihvatio neke ljude koji nisu pripadali njegovom svetu. Naredba za likvidaciju je izdata onda kada je hteo da se oslobodi tog balasta.

PETOG OKTOBRA 50 LJUDI U STANU EJDUSA

Petog oktobra u mom stanu iznad “Male Banke” bilo je pedeset ljudi, mojih prijatelja da gledamo “revoluciju” uzivo. Kada je troje bornih kola stalo u bulevaru, i kada su Milosevicevi “pretorijanci” izasli ispod kupola sa tri uzdignuta prsta znali smo da je to kraj rezima i agonije srpskog naroda.

TRI MINUTA I PALI

Sticajem okolnosti tokom protesta 1991. bio sam predvidjen da budem poslednji govornik i taman kada sam poceo govor prilazi mi pandur i kaze “imate tri minuta i pocinjemo da vas makljamo”….pored mene je bila Mira Karanovic i ja joj kazem sta mi je upravo sapnuo taj komandir. “Ma more marsh u p.m….odakle ste dosli ovde stoko da nas bijete u nasem Beogradu”- reagovala je Mira Karanovic. Kada su poceli da nas biju, zgrabim Miru onako ljutu i pocnem da je vucem, a pendreci pice po nama…..a onda su iz Pop Lukine izasli oni vodeni topovi – priseca se Ejdus dana “narodne bune”